Рамзҳои давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон мазмуни баланди ғоявӣ дошта, сулҳ, осоиштагӣ, меҳнат, бародарӣ, озодии халқҳо, баробарҳуқуқӣ ва соҳибихтиёрии онҳоро талқин мекунанд. Онҳо рамзи истиқлолияти давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон, иттиҳоди вайроннашавандаи коргару деҳқон ва зиёиён, дӯстиву бародарии ҳамаи миллатҳои сокини ҷумҳурӣ мебошанд.
Рамзҳои давлатии Тоҷикистон Парчам, Нишон ва Суруди миллӣ аст. Дар тамоми кишварҳои ҷаҳон аз ҷониби шаҳрвандон эҳтироми рамзҳои давлатӣ ба ҷо оварда мешавад. Рамзҳои давлатии Тоҷикистон дар низомномаҳои дахлдор, ки онҳоро Маҷлиси Олии Чумҳурии Тоҷикистон тасдиқ мекунад, инъикос ёфта буданд. Баъдан, 12 майи соли 2007 Қонуни Ҷумҳурии Тоҷикистон «Дар бораи Рамзҳои давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон» қабул карда шуд, ки моҳият ва тартиби истифодаи расмии Парчам, Нишон ва Суруди миллиро муқаррар мекунад. Яъне пештар низомномаҳои марбут ба рамзҳои давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон рамзҳои давлатиро дар алоҳидигӣ муайян мекарданд, вале қонуни мазкур мақоми ҳар се рамзҳои асосии давлатии Тоҷикистонро дар якҷоягӣ муқаррар мекунад.
Парчам, Нишон ва матну оханги Суруди миллӣ аз ҷониби Маҷлиси намояндагони Маҷлиси Олии Ҷумҳурии Тоҷикистон тасдиқ карда мешавад.
Парчами давлатии Ҷумхурии Тоҷикистон матои росткунчаест, ки дар рӯи он се рахи ба таври уфуқӣ ҷойгирифта кашида шудааст: рахи боло ранги сурх дошта, паҳнои он ба рахи сабзи поён баробар мебошад, рахи сафеди мобайнӣ якуним баробари паҳнои ҳар яке аз рахҳои ранга аст. Дар рӯи рахи сафед, дар мобайни Парчам бо зарҳал рамзи тоҷи тансиқшуда ва дар болои он ҳафт ситора дар шакли нимдоира тасвир шудааст.
Парчами миллӣ имрӯз чун рамзи давлатдории тоҷикон дар тамоми идораҳои давлатӣ, маъмурӣ, корхонаву муассиса, мактабу таълимгоҳҳо, мйдонҳои варзишӣ, ҳуҷраҳои корӣ ва хонаҳои шаҳрвандон мавҷуд аст. Ба ҷой овардани эҳтиром нисбати Парчами миллӣ қарзи ҳар як шаҳрванд аст, зеро Парчам як рамзи хосаи истиқлолият, ватандорӣ, соҳибдавлатӣ, рамзи ҳастии миллат аст.
Моҳи ноябри соли 1992 дар Иҷлосияи 16-уми таърихии Шӯрои Олии Тоҷикистон, ки дар он тақдири ояндаи давлати миллӣ, давлати тоҷикон тарҳрезӣ гардида, ба сӯи ҳадафҳои умумимиллии сулҳу субот ва ваҳдати миллӣ қадамҳои нахустин гузошта шуданд, баробари андешидани тадбирҳои зарурӣ доир ба таъмини сарҷамъии мардум ва ҳифзи тамомияти арзиши кишвар инчунин, рамзҳои нахустин давлати соҳибистиқлоламон-Парчам ва дертар нишон қабул карда шуданд.
Имрӯз мо он лаҳзаҳои сарнавиштсози таърихиро бо ифтихор ба хотир меорем, зеро он айём барои мо рӯзҳои аввалини эъмори сохти нави давлату давлатдорӣ ва ташаккулу ҷомеаи озоди кишвар, яъне оғози марҳилаи бунёди давлати демократии ҳуқуқбунёд ва дунявӣ ҳамчун ҳадафи асосӣ ва муқаддаси халқи Тоҷикистон ба ҳисоб мерафт.
Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ, Пешвои миллат, Президенти мамлакат муҳтарам Эмомалӣ Раҳмон бо нишони эҳтирому садоқат ба Парчами миллиамон бо фармони худ аз 20-уми ноябри соли 2009 рӯзи 24-уми ноябрро рӯзи Парчами давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон эълон доштанд.
Парчам ҳанӯз аз замонҳои хеле қадим рамзи давлатдорӣ, шукӯҳу ифтихор ва нангу номус будааст. Бозёфтҳои бостоншиносӣ, ҳафриёт, навиштаҷот ва деворнигораҳои мухталиф, ки то имрӯз боқӣ мондаанд, аз он гувоҳӣ медиҳад. Давлатсозӣ ва давлатдории тоҷикон низ таърих ва суннати қадима дорад. Аҷдоди мо ҳанӯз аз замони Каёниён соҳиби дирафше буданд, ки мавҷудияти давлатии онҳоро ифода мекард. Аввалин Парчами қадимаи тоҷикон «Дирафши Ковиён» ном дошт, ки он ҳамчун рамзи ваҳдат ва ягонагии давлатдории Ориёӣ қабул карда мешавад.
Дирафши Ковиён то замони сукути давлати Сосониён Дирафши миллӣ ва давлатии ниёгони тоҷикон буд. Дар давраи Сосониён шаклаш тағйир ёфта, дар қисми болоии он таҷассуми паррандаи заррин- мурғи ҳумо ҷой дода мешуд ва дар бахши мураббаи он қиматтарин сангҳо насб гардидаанд. Чуноне ки дар «Шоҳнома»-и Абулқосим Фирдавсӣ омадааст, ҳар яке аз паҳлавонони бузургу номвари сарзамини аҷдодии мо Дирафши хоси худро доштаанд. Дирафш аз замонҳои қадим нишона аз рамзи муқаддаси ҳар миллату давлат будааст, ба хотираи ҳифзи он фарзандони бузурги миллат ҷоннисориҳо намудаанд.
Хушбахтона, бо шарофати истиқлолияти давлатӣ тоҷикон соҳиби Парчами миллӣ, яъне таҷассумгари гузаштаи шоён ва ояндаи дурахшони тоҷикон гардидаанд.
Дар ҷаҳони муосир доштани Парчами миллӣ нишони истиқлолият, яке аз рамзҳои асосии давлатдорӣ ва ваҳдати миллӣ мебошад, яъне давлати муосир тавассути Парчами он муаррифӣ мегардад.
Парчами миллӣ рамзи гиромидошти яке аз муқаддасоти миллати соҳибмаърифат, нишонаи муборизаву ҷоннисориҳои халқи тоҷик барои озодиву истиқлол, илҳомбахши кору фаъолияти фидокоронаи фарзандони содиқи миллат ва ҳидоятгару раҳнамои мардуми кишварамон ба сӯи сарсабзиву шукуфоӣ ва зиндагии пурсаодат мебошад.
Парчами миллӣ ифодагари иқболу истиқлол, иттиҳоду сарҷамъию нангу номус, ватандӯстиву ватанпарастӣ ва ҳуввияти миллии мардуми куҳанбунёду фарҳангии мо буда, волотарин мақсаду мароми тоҷиконро дар ҷилои рангҳои худ инъикос намудааст.
Парчами миллӣ имрӯз ҳамчун нишони азму иродаи устувори мардум барои ободии кишвари зебоманзарамон ҳаммароми «Дирафши Ковиён»-и аҷдоди ориёнтаборамон бо тобиши се ранг: ранги сурх- озодиву истиқлол, ранги сафед- сулҳу оромӣ, ранги сабз-ободиву хуррамӣ ва дар байни он рамзи тоҷи соҳибдавлатӣ бо ҳафт ситораи дурахшон бори дигар аз мавҷудияти тамаддуну фарҳанги бостонии тоҷикон, пайкори созандагиву асолати миллии давлату давлатдории мустақил ва ормонҳои ватанхоҳиву қаҳрамониҳои родмардони сарзаминамон башорат медиҳад.
Истиқлолияти давлатӣ ба мо барои таҷлили пуршукуҳи тамоми санаҳои таърихи миллиамон, аз ҷумла гиромидошти Парчам ва дигар рамзҳову муқаддасоти Ватанамон шароити мусоидро фароҳам овард.
Парчами давлатии Тоҷикистон ҳамқадами соҳибистиқлолии Ватанамон буда, дар баробари Конститутсия, Нишон, Суруди миллӣ ва асъори миллӣ, аз ҷумлаи рамзҳо ва муқаддасоти давлатӣ махсус мешавад, ки дар Иҷлосияи 16-уми таърихии Шӯрои Олии ҶТ қабул гардида буд. Аз он рӯзе, ки миллати соҳибмаърифатамон соҳиби парчам гардид, дар ҳаёти мамлакату ҷомеаи кишвар бисёр дигаргуниҳои бунёдӣ ба амал омаданд ва барои пешрафти ҳамаи соҳаҳои иқтисодиёт, илму маориф ва маънавиёти мардум шароити мусоид фароҳам оварда шуд. Равобиту дӯстиву ҳамкорӣ, аз ҷумла робитаҳои дипломатӣ ва иқтисодиву фарҳангӣ бо бисёр кишварҳои хориҷӣ густариш ёфтанд, давлати мо узви комилҳуқуқи СММ ва дигар ташкилоту созмонҳои бонуфузи байналмилалӣ гардид. Имрӯз Парчами миллии мо дар қатори парчами дигар кишварҳо дар фарози созмонҳои баландпояи ҷаҳонӣ парафшон аст, ки мояи ифтихору рӯҳбаландӣ ва эҳтироми ҳамаи ҳамватанони азизи мо мебошад.
Парчами давлатӣ барои мо тоҷикон нишонаи бақои миллат давлату Ватан, Ваҳдати миллӣ, ҳуввияти миллӣ ва беҳтарин василаи тарбияи насли наврасу ҷавонон дар рӯҳияи ифтихори миллӣ ва ҳифзи арзишҳои волои таърихиву фарҳангии халқамон мебошад.
Имрӯз моро мебояд, ки аз Парчами миллии худ ифтихори тамом дошта бошем, эҳтироми онро ҳамчун нишонаи давлатдории миллии озод ва истиқлолияти Ватан, чун сарвати гаронбаҳои умумимиллӣ ба ҷо орем, қадру манзалат ва нақшу эътибори онро ба фарзандони худ ва ҷавонону наврасон талқин намоем. Ба рамзҳои давлатӣ эҳтиромона муносибат намудан, вазифаи муқаддаси ҳар як фарди ҷомеа буд, қадрдонии онҳо барои ҳар як шаҳрванди Тоҷикистон бояд сарчашмаи ифтихор ва арҷгузорӣ ба давлату давлатдорӣ бошад.
THE NATIONAL FLAG IS A SYMBOL OF STATEHOOD
Аbrueva SH. – teacher оf the Department of Pedagogy. Faculty of Pedagogy and Sports
The state symbols of the Republic of Tajikistan have a high ideological content, symbolize peace, peacefulness, labor, brotherhood, freedom of peoples, their equality and sovereignty. They are a symbol of the state independence of the Republic of Tajikistan, the indestructible union of workers and peasants and intellectuals, friendship and brotherhood of all peoples living in the republic. The State symbols of Tajikistan are the flag, the coat of arms and the National Anthem. In all countries of the world, citizens honor state symbols. The State symbols of Tajikistan were reflected in the relevant provisions approved by the Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan. Subsequently, on May 12, 2007, the Law of the Republic of Tajikistan “On State Symbols of the Republic of Tajikistan” was adopted, establishing the essence and procedure for the official use of the national flag, coat of arms and anthem.
That is, previously, the provisions concerning the state symbols of the Republic of Tajikistan defined the state symbols separately, but this law establishes the status of all three main state symbols of Tajikistan combined. The flag, emblem, text and melody of the national anthem are approved by the Majlisi Namoyandagon of the Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan.
The national flag of the Republic of Tajikistan is a rectangular panel on which three horizontally arranged stripes are depicted: the upper stripe is red, the width of which is equal to the lower green stripe, the middle white stripe is one and a half times the width of each of the colored stripes. On the white stripe in the middle of the flag, a crown is depicted in gold, and above it seven stars in the shape of a semicircle.
Today, the national flag as a symbol of Tajik statehood is present in all government, administrative institutions, enterprises and institutions, schools and educational institutions, gyms, offices and homes of citizens. Showing respect for the national flag is the duty of every citizen, since the flag is a kind of symbol of independence, patriotism, statehood, a symbol of the existence of the nation.
In November 1992, at the 16th historic session of the Supreme Council of Tajikistan, which planned the future fate of the national state, the state of the Tajiks, the first steps were taken towards the national goals of peace, stability and national unity, along with taking the necessary measures to ensure the unity of the people and protect the integrity of the country’s values, the symbols of our first the flag of the independent state, and later the emblem.
Today we are proud to recall those fateful historical moments, because for us these days were the first days of building a new state system, statehood, the formation and free society of the country, that is, the beginning of the stage of building a democratic, legal and secular state as the main and sacred goal of the people of Tajikistan.
The founder of peace and national unity, Leader of the Nation, President of the country, dear Emomali Rahmon, declared November 24 as the Day of the National Flag of the Republic of Tajikistan by his decree dated November 20, 2009, as a sign of respect and loyalty to our national flag.
Since time immemorial, the flag has been a symbol of statehood, greatness, pride and honor. This is evidenced by archaeological finds, excavations, inscriptions and various frescoes that have survived to this day. This is the afterlife of ancient peoples and peoples. Our ancestors have owned a dirafsha since the time of the Kenyans, which represented their state existence. The first ancient flag of the Tajiks was called “Dirafshi Kovyn”, which is perceived as a symbol of unity and unity of the Aryan statehood.
Fortunately, thanks to the state independence, the Tajiks became owners of the national flag, embodying the glorious past and bright future of Tajikistan. In the modern world, the presence of a national flag is a sign of independence, one of the main symbols of statehood and national unity, that is, the modern state is represented through its flag.
The national flag today, as a symbol of the people’s firm will to improve our beautiful country, along with the “Dirafshi Kovien” of our orientated ancestors, is made in three colors: red -freedom and independence, white – peace and tranquility, green – prosperity, and among them the symbol of the crown of the state with seven bright stars, once again symbolizing the existence of the ancient Tajik civilization and culture, a symbol of the creation and national identity of an independent state, patriotic aspirations, he is our patron on earth, he is our patron on earth, he is our patron on earth.
State independence has created favorable conditions for us to celebrate all dates of our national history, including honoring the flag and other symbols and shrines of our Homeland.
The national flag of Tajikistan keeps pace with the independence of our Motherland and, along with the Constitution, coat of arms, national anthem and national currency, is one of the state symbols and saints adopted at the 16th historical session of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan. Since the day our educated people received the banner, many fundamental changes have taken place in the life of the country and society, and favorable conditions have been created for the development of all spheres of the economy, science, education and spirituality of the people. Friendship and cooperation relations have expanded, including diplomatic, economic and cultural ties with many foreign countries, and our state has become a full member of the United Nations and other reputable international organizations. Today, our national flag, along with the flags of other countries, flies over the highest world organizations, being the object of pride, encouragement and respect of all our dear compatriots.
For us, Tajiks, the national flag is a symbol of the steadfastness of the nation, the state and the Motherland, national unity, national identity and the best means of educating the younger generation in the spirit of national pride and protection of the Highest historical and cultural Values of our people.
Today we must be completely proud of our national flag, honor it as a symbol of free national statehood and independence of the Motherland, as a precious national treasure, and instill its dignity and dignity in our children, youth and adolescents. Respecting state symbols was the sacred duty of every person in society, and honoring them should be a source of pride and respect for the state and statehood for every citizen of Tajikistan.
Абруева Шоира – омӯзгори кафедраи педагогикаи факултети педагогика ва варзиш
